sladoledžija na trotinetu, juri jednu lepu tetu.

time to go

2007-04-08T20:06:00.000+02:00

Zar nikad nećeš odrasti...

2007-03-13T01:23:00.000+01:00

Stvarno sam nekad sam sebi neshvatljiv. Mesecima se trudim da je zaboravim, postajem čak ubeđen da jesam, i jedan trenutak samo dovoljan da je ugledam i da mi vrati sve emocije i svu požudu koju sam nekad osećao prema njoj. I jutros kao da mi nije dosta, uhvatim sebe kako razmišljam o njoj. Zamišljam da je držim u zagrljaju, zamišljam moje ruke pripijene uz njene bokove o konstatujem kako bi to bio jebeno dobar osećaj imati je kraj sebe. Neumorno toveći steroidima onog crva u glavi koji me ubeđuje kako bi smo bili prokleto savršen par, kako je ona baš ono što očekujem od devojke i devojka kakvu želim kraj sebe. Nakon toga sav nervozan i besan ustajem iz kreveta, oblačim se pokušavan da razmišljam o nečem drugom natakaren sam na sebe zbog tih misli o njoj.

I sad dok ovo pišem razmišljam o ovoj rečenici.

"Zar nikad nećeš odrasti mali veseljače?"

Izgleda da odrastam, ali u pogrešnom smeru.

Promene

2007-03-04T13:46:00.000+01:00

Već treću noć za redom sanjam neku devojku, uvek druga osoba i drugačija situacija.

Sinoć nisam nigde izlazio, manji problemi u komunikaciji sa nekim personama u društvu. Mada se meni čini da je to početak kraja jednog druženja.

Proleće mi polako udara u glavu, zato verovatno i ti snovi. Imam neki nedefinisan osećaj u sebi, totalno konfuzan pun protivrečnosti. Ne znam, umoran sam... ne fizički naravno, treba mi malo lufta da se malo saberem. Valjda mi nedostaju te promene ili su uzrok baš te promene.

Postoje promene koje se zbivaju oko nas, isto tako postoje i promene koje se dešavaju u nama samima.

Ah, ti snovi

2007-03-01T22:41:00.000+01:00

Neverovatno je to kako sam nekad u stanju da odsanjam nešto tako realno, tako fenomenalno kao noćas. Tačno dobijem želju da se preselim u san, mada ovaj u reali i nebi bio ništa extra, u snu su se javila neka znatno lepša osećanja i veći stepen zadovoljstva.

Navraća li ovde nekad neki tumač snova?

Pitam se šta znači, sanjam u goste mi došli tip i njegova devojka, tip kao neki frend a devojku prvi put vidim. Tu se mi kao upoznajemo ja joj pokazujem štošta zanimljivo a ona mi se neprestano nabacuje. U jednom trenutku zaglavimo u voćnjaku da ona nabere kajsija (digresija, dan pre toga sam u voćnjaku rezao voćke.) i tu sami ja i ona, krenemo se ljubiti i taman u trenutku kad će nam se dodirnuti usne ja se naglo odmaknem poklopim joj prstom usta i kažem "nemoj nije u redu zbog tvog dečka.". Nakon toga su oni otišli dečko naravno nije skapirao ništa a ja se probudio.

Sad u reali ne verujem da bih ikad tako postupio, ipak ja sam osoba koja živi za trenutak. ;)

Vodič kroz restorane, kafiće i sl.

2007-02-28T19:38:00.000+01:00

Počeo je sa radom sajt www.povedime.com

Sajt je zamišljen kao vodič kroz ugostiteljske i turističke objekte i njihovu ponudu.

Već sam izneo dosta detalja u jednom od ranijih postova, svakako pozivam svakog da poseti sajt.

Svetla grada

2007-02-09T19:12:00.000+01:00

U životu, a posebno u ljubavi nam se retko dešavaju spontane stvari. Mnogo ima proračunatosti i pravila, ali nekad život pravi i izuzetke. Pisaću o jednom takvom izuzetku od pravila.

Petak veče, letnje doba. Pošto u ovoj mojoj zabiti od sela petkom nema ništa odlučimo da odemo do grada. Dok ispijamo piće u kafiću u kom smo se tog trenutka zatekli, konstatujemo se kojim kolima će mo ići. Večita dilema oko prevoza sa jedne strane potrošnja goriva u ovom slučaju plina a sa druge konfor, a pre svega status. Odlučimo se ipak za ovu drugu varijantu, krećemo. Usput se konstatujemo sa kojom količinom novca raspolažemo, i naravno umesto da kao svako normalno društvo jednostavno se izjasnimo ko koliko ima mi petljamo i odugovlačimo. Već smo na pola puta atmosfera polako počinje da me smara. Muzika ide na živce neviđeno pošto su nam u društvu ukusi poprilično različiti, postoji neki prećutni dogovor da dok vozimo kroz naseljena mesta ide neki trance, r'n'b itd. A na otovrenom narodnjaci, kao po pravilu oni najgori.

Stižemo u grad, ja kao po običaju fasciniran svetlima grada. Osobina koja se javlja uvek bez obzira u kom se gradu nalazio, mada po zadnjim proračunima obišao sam oko 1 promil mesta na planeti koje želim da posetim.

Nalazimo mesto za parking, zbog velike gužve dosta daleko od mesta gde smo se zaputili.

Narednih sat vremena u tom klubu ću preskočiti jer i nije bilo momenata vrednih opisa. Ali samo do trenutka dok nisam ugledao nju. Tada se iznenada pojavila još jedna dimenzija u prostoru rezervisana samo za nju i mene. Polako se vratih u stvarnost, pokušavajući da uhvatim ritam kretanja sa nekom klinkom dok su nam se leđa dodirivala. A u glavi bura, onaj dobro poznat a tako redak osećaj kad susrevši nečiji pogled celim telom nam prostruji neki elektricitet, kad pogled te osobe osećamo u petama, onako kako prolazi kroz nas cele potpuno nas parališući.

Polako sam smišljao taktiku prilaska njoj, što je u mom slučaju uvek najkritičniji deo večeri. Jer onaj kritičar pesimista što čuči u meni se trudi da maksimalno zakomplikuje stvari. Pažnju sa mojih misli je skrenulo komešanje društva, trgoh se pogledah šta se dešava. Ugledah nju na samo korak od mene, odmah u trenutku uhvatih njen nesiguran pogled kao da se pita da li je pogrešila što mi je prva prišla.

Nisam stigao ni da odreagujem prozborila je:

- Šta li to ima toliko zanimljivo na meni kad me celo vreme posmatraš.

Ja još uvek u šoku čujem moj glas kako odgovara:

- Ne na tebi, ali u tebi ima sigurno nešto što vredi upoznati.

Osmehnula se, obadvoje smo odahnuli. Ona zato što nije pogrešila sa prilaskom, a ja ohrabren tim njenim osmehom nastavio sam:

- Od kad sam te ugledao ne mogu da sklonim pogled sa tebe.

- Primetila sam(osmehujući se).

- Kako se zoveš? Ja sam Davor.

Pružam joj ruku, prihvatajući je odgovara:

- Jelena, ovde sam sa drugaricom. Kad samo pomislim da me je jedva nagovorila da izađemo večeras.

- Heh i ja se pitam kakva je sila mene vodila da se pojavim ovde večeras.

...

Tu smo još nastavili razgovor neko kraće vreme, ali smo se brzo našli van. Polako šetajući se pričali smo o svemu, razgovor je tekao opušteno kao da se znamo već odavno. Neke rečenice smo prekidali na pola, jer su nam bili dovoljni samo pogledi da se razumemo u njima. Potpuno sam izgubio osećaj za prostor i vreme, oko nas nije bilo ničeg samo ona i ja. To je prekinuo zvuk telefona, društvo koje je po svemu sudeći imalo savršen osećaj za vreme me je cimalo da se vratimo, pa da palimo kući. Nije mi bilo svejedno zbog toga, ipak posle svega želeo sam da taj trenutak traje. Polako smo krenuli nazad praveći kombinacije kako da ostanemo još zajedno, Jedina varijanta koja je ostala na kraju je da ja prespavam kod nje. Ja sam se malo protivio jer nisam znao kako će reagovati njeni roditelji kad sutra ujutru zateknu nepoznatog muškarca u sobi svoje ćerke. Ona me je ubeđivala da neće biti problem sa njima, da će oni razumeti. Javio sam jednom drugu da ostajem i da idu bez mene. Polako smo se zaputili ka njenom stanu. Potpuno obuzeti strašću ne samo onom erotskom nego strašću u bilo kom smislu, jednostavno smo trebali jedno drugome. Taj trenutak nam je bio potreban, da je držim čvrsto u svom zagrljaju, da osećam miris njene kose. Da uživam slušajući njen glas... Stigli smo. Zamolila me je da budem tih da ne probudimo njene. Tiho smo se ušunjali u njenu sobu, ona je za trenutak otišla do kupatila. Ja sam kružio pogledom po sobi. Ugasila je svetlo i počela polako da se skida, nisam pitao ništa... pratio sam je. Završili smo u postelji dok je oko nas plesala noć, noć koja će u mnogome uticati na moj dalji život i buduće težnje i životne ciljeve. Takođe će i stvoriti jasnu viziju žene kakvu želim kraj sebe.

...

Zraci sunca su se blago probijali kroz zavese, posmatrao sam je onako snenu, taj osećaj blaženstva je trajao dok nisam utonuo ponovo u san... Probudio me je zvuk vrata, u sobu je provirila glava, oca devojke verovatno. Kad je malo savladao iznenađenost što me je zatekao tu prozoborio je "dobro jutro" i ja sam mu isto odgovorio. Kad se Jelena probudila rekao sam joj za susret, brzo se obukla i izašla iz sobe. Iz druge prostorije je dopirala buka i žamor, mislio sam da je zato što su je zatekli u krevetu sa nepoznatim muškarcem. Tek kasnije ću shvatiti pravi razlog tome.

...

Prošlo je mesec dana od te večeri, sa Jelenom se nisam čuo od tada. Sedeo sam za kompom čitajući nešto na netu kad je zazvonio mob. Bila je ona. Potiskujući bes u sebi što joj je trebalo tolko vremena da se javi, i na desetine mojih poziva koje je ona odbijala ili jednostavno ignorisala, javio sam se. Tražila je da se nađemo da mi sve objasni jer, to mi kao duguje. Posle dva sata smo se našli, seli smo u jedan kafić naručili po kafu i tada mi je ispričala svoju priču. Kako je u vezi sa jednim dečkom već tri godine i kako su se pre šest meseci verili. On studira u Beogradu, a ona je htela da nakon svadbe ode za BG da nađe neki posao i tamo da nastave život. Priznala mi je da joj je ono veče trebao neko, želela je avanturu, nekog da joj probudi uspavane strasti. Nastavili smo razgovor dalje nekim neobaveznim tokom. Nisam bio ljut na nju, čak joj nisam ni zamerio. Bio sam joj zahvalan za tu noć provedenu sa njom. Od tada je prošlo neke tri godine, za sve to vreme smo se čuli možda par puta telefonom... Jednostavno smo nastavili dalje svojim putevima.

Sexualna Neprivlačnost ili, da li je to drugarica?

2007-01-28T20:32:00.000+01:00

Draga mi je osoba, cenim je, volim da razgovaram sa njom... ali ne mogu da se zamislim u krevetu sa njom. Inače sasvim ok izgleda, lepo je građena pre svega čak i poželjna. Ali, ako zamislim vezu sa njom nekako možda bi bilo to okej veza... ali ima dosta toga što nam nije zajedničko, nije nam problem dok razgovaramo kao poznanici... lepo se razumemo, poštujemo međusobne stavove i mišljenja. Ali ona nije devojka kakvu želim kraj sebe, a ni ja nisam dečko kakvog ona želi kraj sebe. Da sam sa drugom devojkom u takvoj situaciji nebi mi bio problem da nas zamišljam u nekoj sexualnoj varijanti, ali prema njoj ne osećam takvu privlačnost. A na prekratnici sam, jer se dosta kratko vreme poznajemo ali dovoljno dugo da bi već morali definisati naše odnose.
Rado bih o tome otvoreno popričao sa njom ali nemam hrabrosti, plašim se da će me pogrešno shvatiti i da ću je izgubiti... Kojim putem da krenem? Pitam se.

Emancipacija

2007-01-26T12:55:00.000+01:00

;)
- gde ćeš?
- idem kući, moram spremati ručak.
- ručak!?
Šta ti rade žena i keva?
- keva kaže da ne može.
- a žena?
- ona ne zna!
- pa dobro ako je tako, zdravo.

Ovaj svet je pun krajnosti.

Osjećaj

2007-01-23T17:18:00.000+01:00

... Oduvjek sam znao da vredi čekati,
i da bez prave muzike ne vredi pevati.

Nastavljamo sa trendom

2007-01-20T17:12:00.000+01:00

Pet stvari koje niste znali o meni.

1. Prvi put sam se napio za svoj prvi rođendan, ito tako što sam išao od jednog do drugog gosta i od svakog po malo iz čaše uzimao da popijem. Naravno to je svima bilo zanimljivo, dok nisu ukapirali šta se zapravo desilo. A tad sam već otišao na spavanje ;)
2. Najkraće vreme što sam bio zaljubljen iznosilo je jedan dan. Mislio sam da ću da umrem za tom devojkom tada.
A najduže što sam bio zaljubljen u jednu devojku a da nisam bio sa njom je tri godine. Posle me prošlo, mada i dan danas zatreperim kad je ugledam. Moj emotivni krah!
3. Na kraju srednje škole sam za nedelju dana nagurao prosek sa dobar 3.0X na vrlo dobar 3.74 bez da sam išta odgovarao, sve na blef, ubeđivanje, i sreću. Inače trebao mi taj prosek da bi upisao višu, Koju nikad nisam ni upisao.
4. '99 za vreme bombardovanja sam prešao za 4 meseca preko 2 000 km biciklom, na posao i nazad.
5. Nisam se nikad vozio avionom, niti bio u Francuskoj.

PovediMe.com

2007-01-14T16:44:00.000+01:00

Uskoro planiram da pokrenem novi web servis Povedi Me, na kome će biti pretstavljeni ugostiteljski objekti na prostoru Srbije. A kasnije verovatno se proširi i na okolne države, pre svega Crnu Goru, BiH i Hrvatsku.

Sajt će biti namenjen svim onima koji imaju ugostiteljski objekat: restoran, kafić, klub, poslastičarnicu... Takođe i posetiocima koji traže preporuku za dobro mesto gde mogu pojesti nešto, popiti kafu, ili se zasladiti nekim desertom. Sajt neće pokrivati samo gradove nego će biti namenjen i objektima van njih, pre svega turističkim objektima.

Cilj mi je da na jednom mestu skupim što više ugostiteljskih ponuda što će u mnogome olakšati pronalazak adekvatnog mesta za izlazak i posetu.

Trenutno sam sâm u ovome i svakako bi mi dobrodošla saradnja sa drugima, posebno u segmentu promovisanja sajta i usluge istog kod ugostitelja. Servis je u osnovi besplatan samo će kasnije neke ekstra funkcije za oglasivače biti naplaćivane (postavljanje slika, aktuelnih informacija, cenovnika, mape lokacije itd.)

Na samom sajtu PovediMe.com se već može naći više informacija o svemu, a svakako kome treba još dodatni info može me kontaktirati preko maila.

Sajt povedime.com je u planu da startuje negde na proleće(Mart, April) ali to dosta zavisi od finansija.

Bio bih zahvalan svakom blogeru koji bi hteo postaviti link sajta na svome blogu, ili još bolje na blogu napisati neku recenziju ili izneti neko svoje mišljenje o projektu.

Autor: Davor Zeljković

Projekat: PovediMe.com

2007

2007-01-01T14:30:00.000+01:00

Došla je 2007

I u njoj svima nama želim:

da živimo život punim plućima,
da budemo bolji u svakom pogledu nego prethodnih,
da više volimo,
da nás više vole,
da naučimo da uživamo u trenutku,
da maštamo i sanjamo,
da snove pretočimo u realnost,
i još mnogo toga DA!

Smrtovnica

2006-12-29T13:34:00.000+01:00

Novi trendovi donose nova pravila, tako i na cigaretama pored onih klasičnih obaveštenja o štetnosti pušenja, koja su tu bila isključivo iz razloga da bi se onemogućila eventualna tužba. Zadnjih meseci se pojavljuju i etikete sa raznim porukama, takozvane smrtovnice. Takva pakla cigara ne da izgleda grozno nego... nemam reči. Mada ja ne pušim i to me ne dotiče u tolikoj meri okružen sam ljudima koji su uživaoci duvana tako da imam često prilike da vidim i kako to izgleda a i pre svega mogu da čujem i komentare na tu temu.

Trenutno najbolji izlaz iz te situacije je koristiti tabakere, stare dobre koje čak mogu biti i zanimljive nekad.

Inače na pisanje o ovoj temi me je navelo to što sam primetio i ćaleta da koristi tabakeru.

A poruka priče je: ako ih nemožeš pobediti, ti budi pametniji od njih.

Draft vs Publish

2006-12-16T12:33:00.000+01:00

Evo ga vikend došao, neverovatno kako nekad stvari krenu na bolje same od sebe, jednostavno oko nekih stvari se nerviramo dugo vremena a onda kad već pomislimo da je izgubljeno sve iznenada krene nekim svojim tokom i pronađe pravi put.

Sinoć se malo zapijem sa društvom, kad sam se vratio kući iako mi to nije običaj seo sam za komp počeo ćaskati sa nekim osobama preko msn-a, bilo je blesavo na neki nacin. Mislim da ću ubuduće razmisliti kad odlučim da sednem pijan za komp :)

Večeras se nadam da ću sresti moju M. ... heh kako to "moju" lepo zvuči, ali priznajem bili bi okej par da smo zajedno. Nedostaje mi neko sličan njoj... još uvek je tražim u drugim pogledima... još uvek mi njen glas odzvanja u ušima, a njen osmeh ugledam svaki put kad zažmurim, zato... prestajem da žmurim... tonem u bunilu. Ubija me ova tugaljiva muzika. Zašto svaka druga pesma mora da sadrži njeno ime? Il' mi se to samo čini?!

Sad odoh malo da radim da smetnem malo misli sa nje.

Nove sluške

2006-12-16T12:24:00.000+01:00

Slučajno ih ugledah u izlogu.
Slučajno mi se svidela cena.
Slučajno su mi potrebne.
Takođe slučajno sam ih i kupio.

Sad...

... utišao sam okolinu, ostali smo samo ja i moja muzika... Zadovoljni!

Istina

2006-12-08T22:10:00.000+01:00

Davno sam čuo ovu rečenicu.

"Život se ne meri brojem udaha,

nego brojem trenutaka koji nas ostavljaju bez daha."

Učmalost

2006-12-07T16:38:00.000+01:00

Danas sam razmišljao da izađem napolje u kratkim rukavima, koliko je bilo toplo da uhvatim koju samosebnu sličku, čisto da se ima. Inače ovih dana me hvata neka totalna apatija ili kako bi opisao to stanje, smoren sam. Ide mi se negde, bilo gde samo da uhvatim malo promene. Bojim se da se ne izgubim u sivilu ovih dana. Uskoro očekujem neku kintu, i naravno ne nameravam da je ostavljam za novaka nego odmah negde palim, makar malo do grada nešto da pazarim sebi odavno nisam. Imam jednu knjigu na umu ili dve, takođe mi trebaju i nove sluške, nešto dobro da stvara showtime u mozgu. Treba mi malo buke, ubija me ova tišina. Zatišje pred buru? Možda, nadam se. Fali mi malo bura ubija me ova učmalost, učmalost- eto našao sam reč za naslov.

Ali ipak nisam klonuo duhom :) i trudim se da ovo vreme iskoristim na neki konstruktivan način, vežbam "slepo kucanje". Ide odlično, samo mi nikako nije jasno zašto imam neku mučninu i neki grozan osećaj u stomaku dok to radim. Baš bezveze.

Takođe mogu da se pohvalim da sam se odvikao od jedne grozne navike, navike grickanja noktiju. Jednostavno tako sam odlučio i evo za sada je ok.

A sad odoh naći nešto slatko da gricnem, uvek kad sam u ovakvom stanju jedu mi se neki slatkiši. Šećer ne pomaže, provereno!

Leila (treci deo)

2006-12-05T14:26:00.000+01:00

Iz misli me trgoše koraci, ugledah je... pahulje snega su se uhvatile po okovratniku njenog kaputa. Približavala se... kroz snežnu zavesu nazirao se njen široki osmeh, a njene oči su slale odblesak svetiljki. Zagrlio sam je, pod usnama sam osetio ukus njenih usana, poljupcima smo zaustavljali vreme. Ruku pod ruku i krenuli smo kod mene.

Po zidovima sobe su se nestašno igrali odblesci vatre iz kamina, na stolu su se nalazila dva tanjira i pribor za jelo, pored toga dve čaše za vino i flaša crnog "pinota". Pomogao sam joj da skine kaput. Potom sam se zaputio u kuhinju po klopu, ona je razgledala sobu... prvi put je bila ovde. Sa zanosom je gledala u police sa knjigama koje su prekrivale celu jednu stranu sobe, u sredini se nalazio akvarijum sa ribicama koji je u pozadini bio osvetljen plavičastom svetlošću, polako je prelazila prsitma po predmetima od duboreza. Inače cela soba je odisala nekom toplinom jer je većina nameštaja bila načinjena od drveta sa duborezom. Posmatrala je oko sebe širom otvorenih očiju, zadivljena prizorom. Na slobodnim delovima zidova su visile slike, mahom pokloni prijatelja slikara, jer je slikarstvo jedna od stvari koja me privlači iako sám nemam talenta za slikanje.

Postavio sam večeru.

Večerali smo.

Sedeći na krevetu, pričali smo... nežno sam je držao u naručju, osećajući miris njene kose nežno je ljubeći po vratu. Predigra je trajala dugo dovodeđi naš libido do maksimuma. Usnama sam polako istraživao svaki delić njenog tela. Kroz šapat je govorila da želi da ova noć potraje večno... I trajala je dugo,dugo. Najlepša noć mog života. Ujutru su me probudili zraci sunca koji su se promaljali kroz roletne. Posmatrao sam je onako usnulu znajući da je moje traganje završeno i da sam našao ono za čim sam sve ovo vreme čeznuo.

Leila (drugi deo)

2006-11-26T19:32:00.000+01:00

Trgoh se, shvativši da moram nešto preduzeti, moram je upoznati pre nego što ode.

Zaputio sam se ka stolu gde je sedela.

- Zdravo, šta to čitaš?

Progovorio sam trudeći da izgledam nonšalantan i opušten, dok je u meni sve treperilo.

- Ma spremam za fax, imam sutra ispit.

- Šta studiraš?

- Arhitekturu, treća godina.

- Eh moj nesuđeni fax, i ja sam želeo da upišem arhitekturu.

- Zašto nisi?

- Neke stvari u životu jednostavno ne idu onako kako mi to želimo.

- Pričaj mi!

Tako smo nastavili naš razgovor i upoznavanje. Pričala mi je o tome kako ju je dečko ostavio zbog druge, sa kojom ju je varao i pre nego što su raskinuli, pričala mi je o svojim roditeljima koji jedva sastavljaju kraj sa krajem da bi joj omogućili da studira. Celo to popodne smo proveli zajedno, pokazao sam se kao jako dobar slušalac, osoba koja iskreno razume. Mada to nije ni čudno jer ni mene kao ni nju život nije mazio, nego nas je bacao sa jedne obale na drugu, mrcvarivši naš duh i emocije ostavljajući nas tek toliko u životu da možemo da nastavimo dalje da se borimo za svoje snove. Tražili smo se u muzici, filmovima, knjigama. Pitavši se zašto pesme kao Balaševićev d-moll, c. jabuka- da znaš da me boliš, Makadam- da mi je znati... Extreme- more than words, M. Anthony- you sang to me ... umeju da nam izvuki toliko emocija, nateraju nas da osetimo neku gorčinu u grlu i pustimo suzu, a neke druge opet ne. Tražili se u filmovima, u nekim ljubavnim scenama... polako ali sigurno stvarajući svoju sopstvenu scenu koju mi režiramo, u kojoj smo glavni glumci. Scenu gde nema mesta za druge sem nas dvoje. ...

Leila (prvi deo)

2006-11-23T13:33:00.000+01:00

Krupne pahulje snega tromo su padale obasjane svetlosti ulične svetiljke, Stajao sam ispod očekujući je s' nestrpljenjem. Tiho veče se nadvilo nad grad. Cupkajući u mestu sa rukama u džepovima razmišljao sam o njoj i trenutku kad smo se upoznali. Sudbina... ne znam... ima nešto u toj devojci što me privlači, više nego bilo koja druga. Neka tajanstvenost u njoj, pogled koji kao da hoće da ispriča neku svoju priču, zamišljen osmeh koji je povremeno upućivala ka meni nakon što me je par dugih trenutaka posmatrala svojim kestenjastim očima.

Sećam se trenutka kad sam je prvi put ugledao, ulazila je u kafić u kom sam tada radio kao konobar. Sela je za sto u ćošku, naručila je kafu sa šlagom... samo to. Vrativši se za šank, naslonio sam se na zid, tu inače stoji preko leta zamrzivač sa sladoledom. Posmatrao sam je.

Sa sebe je skinula jaknu i prebacila je preko druge stolice, kraj nje je spustila tašnu iz koje je izvadila neku knjigu. Čitala je.

Posmatrao sam liniju njenog tela, onako obučena u farmerice i neku rolku sedela je u savršenom položaju da mogu da primetim savršenstvo njene pojave, visoka, vitka sa dugom tamno smeđom kosom čiji je jedan kraj padao preko ramena, a drugi je zabacila iza. Ne znam kakvu sam facu imao u tom trenutku ali znam da je svakog trenutka kraičkom oka posmatrala mene, kad bi primetila da stidljivo sklanjam pogled na uglu usana bi joj se pojavio osmeh. Grickala je vrh olovke povremeno podvlačeći neke rečenice u knjizi. Želeo sam da taj trenutak potraje večno, samo da je posmatram tako zamišljenu i nežnu. ...

Nastaviće se!

Igra svetlosti i senki

2006-11-18T18:19:00.000+01:00

Senke kruže po zidovima sobe, senke dvoje ljubavnika u ljubavnom zanosu. U fantastičnoj igri svojih isprepletanih tela, u harmoniji ljubavi kao u nekom filmu odaju svoju priču, polako... polako... A iskričava svetlost sveće dodaje tome posebnu draž, čini te senke treperave kao što je ljubav u njihovim srcima treperava sa puno bura i kovitlaca, nikad ne stoji, nikad se ne gasi. Polako se oko njih kreira energetsko polje strasti koje sija nevidljivom svetlošću, svetlošću koja ne obasjava zidove nego prolazi kroz njih širi se svuda okolo, dole u zemlju, gore prema svemiru. Energija koja ne poznaje granice niti prepreke.

Vreme kao da stoji, kao da se ovi trenuci nemere klasičnim vremenom. Zvukovi koji se šire po sobi polako se upijajući u zidove... Ali vratimo se na igru senki.

Na glatkoj površini zida senke nastavljaju svoju igru još razigranije nemirnim trzajima plamena sveće dostižući svoj vrhunac pokreta nakon koga polako splašnjavaju stapajući se sa senkom posteljine. I taman kad se čini da je sve utihnulo pojavljuje se iznenada još jedan plamen koji se poče penjati blago naviše nakon toga znatno brže u stranu ostavljajući iza sebe zažareni krug na vrhu cigare, nedugo zatim pojavljuje se još jedna zažarena tačka u prostoru nakon čega plamen utihnu. U tom trenutku započe igra svetlosti, manje dinamična ali ipak podjednako zanimljiva.

Trenutak igre svetlosti i senki.

Hah, nisam izgubio inspiraciju za pisanje, aaa?

Slagalica

2006-11-15T12:13:00.000+01:00

Dali ste ikad imali osećaj da slažete sliku sastavljenu od mnogo sitnih fragmenata. I kad je složite skoro u potpunosti, zafali vam delova samo za par jednoličnih površina. Verujete da je to to, u mašti već vidite celu sliku. A opet kopka vas tih par delića, nekako imate osećaj da baš iza tih delova se krije nešto što toj slici daje posebnu draž, što je čini tako posebnom. U tim trenucima možete da prihvatite sliku takva kakva je. Jer to je to, valjda. A možete da nastavite da tražite i tih nekoliko delića koji će dati toj slici smisao.

Ta slika je vaš život.

PS. ...

Dann

2006-11-05T12:55:00.000+01:00

Hladna zima

Topla soba

Ljuta rakija

Dobro društvo

Ukusna klopa

Zanimljiva knjiga(čeka)

Draga muzika

Život je...

Film, ali ne na platnu

2006-11-05T09:50:00.000+01:00

Koliko puta si ljubila stranca
i bila kao ptica kraj čoveka
koji ne leti
do tvojih visina
i ne zna tajnu skrivenu u tebi.

Ti si u telu
punom želja
sa usnama željnim iznenađenja
al nikog nema ko je tvoj
i ova zemlja se ne zove dom.

U tvome oku je dragi kamen
ili to suzu čuvaš za mene
al ja sam samo snoviđenje
koje ti kaže raduj se.

Ne znam kad i ne znam gde,
ići ćemo istom stranom ulice,
veruj mi dušo
srešćemo se,
u svetu tajni,
mi nismo sami ...

Zima, zima e pa šta je...

2006-11-01T22:10:00.000+01:00

Evo nam zime, ovaj put je začuđujuće mirno dočekujem, obično me u ovo vreme prati loše raspoloženje i melanholija. Sad, ne znam... nema ništa, ali mislim da sam ok.
Po drugim blogovima se uglavnom priča o upravo završenom sajmu knjiga, u mom okruženju, o referendumu. Neznam sajam mi je ipak draži. Zbog negativne finansijske situacije nisam išao, mislim mogao sam možda da odem ali pošto nisam imao kintu da uzmem ono što sam namerio nisam hteo da se upuštam u to. U Subotu me je prijatno iznenadila ex komšinica sa posetom kao i poklonom, mada ja njih više smatram za kućne prijatelje ali ajde. Dobio sam g'anc novo odelo, tj sako i pantalone, sad mi samo preostaje da krenem u pazarenje cipela, kaiša, košulja, kravata... U principu nije me kod poklona oduševila njegova vrednost koliko to što je pogodila baš ono što mi je potrebno... odavno mi se tako nešto nije desilo. Inače zadnjih godinu i kusur dana, mnogo više poklona dobijam od poslovnih partnera, komšija i sl. nego od prijatelja i rodbine, neznam dali to mogu da smatram svojim ličnim uspehom ili neuspehom. Još jedna dobra stvar, ne opterećujem se novom godinom, jer nekako uložen trud u to bude obrnuto srazmeran onome što dobijem, tačnije što više očekujem to manje dobijam za uzvrat tj budem manje zadovoljan. Mada mi i nije jasno zašto uopšte i razmišljam o takvim stvarima jednostavno dan k'o i svaki drugi. Lepe trenutke ne donose određeni dani nego osobe sa kojima su ti trenuci provedeni.

A zivot prolazi.

2006-10-25T19:29:00.000+02:00

Čudni ljudi neki danas, to se prvenstveno odnosi na neke osobe iz moje bliske il' malo dalje okoline. U pitanju je to što ne znaju šta žele od života, a popriličan broj godina je iza njih. Da ih pitam, za par godina kako će živeti, s'kim će biti, čime će se baviti. Znali bi odgovor.

A da ih pitam kako bi želeli da žive, sa kim, i čime bi želeli da se bave. Samo bi ćutali i gledali me nemo jer neznaju odgovor.

Ipak mislim da je život suviše dragocen da bi se tako traćio, kad pogledam sebe, za par godina trideset, gde sam bio? šta sam radio? Sve ono čega se sećam mogu da sabijem u godinu dana, dve maksimalno. Al' ja želim više, mnogo više.

Zato ne razumem osobu koja posmatra život sa strane, živi tek tako od danas do sutra. Mislim na mestu je to bar donekle kad je čovek zadovoljan takvim životom.

Problem su oni što ne znaju šta tačno žele, i tu svoju konfuznost šire na druge u vidu negativne energije, zavisti, netolerancije, nervoze ... Mada nisam jedini koji se to isti pita.

Laura

2006-10-16T21:51:00.000+02:00

Da moralo je da se desi to, pre ili kasnije. Zaljubio sam se u nju.
Do večeras sam joj samo znao glas.
Ali kad sam je ugledao bilo je jasno sve.

Da, u pitanju je Laura Pausini, Italijanska pop pevačica. Ranije sam imao par pesama od nje ali sam ih negde zagubio. I večeras slučajno potražim neke pesme od nje, usput skinem i koju sliku, takođe naletim i na nešto spotova(koje trenutno skidam) i tako...

Posebno mi se svidela pesma "Surrender" tj. tekst iste. odmah mi je pala na pamet... zna se već ko. a i liči, crna ravna kosa, crte lica, osmeh... Ma mnogo toga.

Nagrada

2006-10-09T21:45:00.000+02:00

Baš se nešto pitam.
Glupi ljudi dali su nagrađeni ili kažnjeni od boga sa tom svojom glupošću.

Inače veliki mag mi je dao recept za moje ljubavne muke :D

Balašević - Citron pesma

...a tebe mlatnem stapićom onako k'o oklagijom
e kada neceš mirnim putom moraću carobnim prutom.

kad neće mali anđeli srediće mali đavoli
da mene M... na posletku zavoli
sve ono, patim i sanjam prolazim kroz razna sranja
e pa ljubav mora i da zaboli...

Čestica

2006-10-05T13:24:00.000+02:00

Kad se odvoji sa dna, ta sićušna čestica nečeg krene putovati ka površini. Polako napuštajući mulj ispod sebe u kojem je dugo vremena boravila, svesna da joj tamo nikad nije bilo mesto. Neke druge čestice se bolje snalaze dole, valjda im je priroda namenila to ili jednostavno tako... nemaju snage da se izdignu ka površini.

Ova čestica je napokon sakupila dovoljno energije da krene na svoj put.

Druge čestice su joj govorile da je na vrhu sve bajno i divno... predivno. Mala čestica ne veruje u to, zna ona da taj vrh nije njen vrh, da taj put nije njen put. Da ona je odličila da krči svoje puteve ka svom vrhu, ka svojoj obali. Istina čestica mora da se kreće, česticu ubija nepomičnost.

Okružena tišinom i pustoši mora, čestica nastavlja svoj put uzivajući u tišini i pustoši koja je okružuje... pustoši koja nije ona. Povremeno se čestica oseća usamljenom na tom putu. U početku je taj osećaj bo redak i slab, bar dok je bila okružena sličnim česticama. I sada naleti na čestice slične sebi ali njihov jezik ne razume. Povremeno razmenu par reči, onih svakodnevnih koji se smatraju odraz kulture, jako retko započinje neke dublje razgovore... a razgovor je ono što joj očajnički treba. Sluša ona druge čestice, zvuke, glasove, muziku... Ima li neko da sluša nju. I dalje ona putuje sama, okružena tišinom. Suviše joj je dobro da bi bila ne zadovoljna, a tako joj malo fali da bi bila sretna. Kad se pomoli zrak svetlosti, ona se napuni energijom da nastavi put dalje, kad je obaspe tama okruži se melanholijom i patetikom. Patetikom koja je u poslednje vreme sve više prožima.

Čestica. Tako sitna da bi neko brinuo o njoj a tako puna života da bi nestala u sivilu.

Bez reči

2006-09-15T20:53:00.000+02:00

Putujem busom danas, pored mene malo ispred sedi devojka... posmatram je... njen profil, njenu kosu, svaki centimetar njene pojave. U trenutku kad okrenem pogled na drugu stranu ona posmatra mene. To primetim u odrazu na prozoru. Meškoljim se, stalno se pomeram trudeći se da delujem nezainteresovano. Isto to radi i ona. Spušta sedište tako da mogu da vidim i njene čvrste grudi, ne velike ali privlačne. Polako se tegli kao tigrica a na uglu usana joj stoji osmeh, zna da je upravo željena.

Prolazi vreme, bus polako stiže ka odredištu, znam da se više nećemo videti nakon toga, želim nešto da joj kažem da joj privučem pažnju. Ali mozak na svaku misao izbaci "bezveze" konstataciju.

Želimo isto, ali glupa pravila ponašanja glupi okovi komunikacije nas sputavaju da ostvarimo naše želje. Kad bi mogli čitati misli bilo bi bolje...

...Da li?

Barbika

2006-09-09T09:31:00.000+02:00

...
lažu te kad kažu
da sam sretan.

Laku noć moja
mala barbiko
zalud sve, al ja sam
na te navik'o
usnama slučajno
ali srcem beskrajno.

...

Dani piva Zrenjanin 2006

2006-09-04T16:21:00.000+02:00

Bio? Bio u petak.

Ko je gostovao? Bili "Del arno band".

Pratio? Propustio! Zbog par budala.

Razlog? Nikad neću prežaliti...

... Jer feeling D.A.B – Ova soba je čitav tvoj set, D.A.B – Treći svet, u kombinaciji sa pivom, je neopisivo moćan.

Društvo? Manje-više standardno sem čokoladice ;)

Čokoladica ? Jedna bivša devojčica, trajalo bi i sad, ali...

Proveo se? 100% bolje nego ostali, ali uvek može bolje.

Popio? 4 točena MB-a.

Bio na štandu? MB-a.

Priveo kakvu cupi? Bezuspešno pokušavao.

Okovečio događaj? Da... Par neuspelih slika, i 2-3 snimka "crnci u tami".

Stekao prijatelja? Možda, čokoladicin brat...

Stekao neprijatelja? Možda, jedna osoba iz društva... Neverovatno da zavist može prouzrokovati toliku mržnju.

Rezime. Potreban sparingpartner, osoba koja inspiriše, osoba koja ima pozitivne energije u sebi, osoba koja ima energije za život i dobar provod... pozitivna osoba.

Kandidati neka se slobodno jave ;)

Garden pond

2006-08-30T11:00:00.000+02:00

Zahvalite kishi sto pishem ;)

Ovih dana imam posla preko glave, što građevinskih ;) što fizikalisanja.

Sređujem okućnicu tj. Dvorište hoću da napravim neki kao parkić, vrt... sve sa travnjacima, žbunovima, raznim drvećem. Većina toga već ima, ali na jednim delu gde je nekad bila neka stara šupa (koja je sada uklonjena) pojavilo se idealno mestašce za veštačko jezerce sve sa fontanom i vodopadom, pa sam malo kopao po netu i mnogo se odushevio raznim idejama i slikama, sad mali problem je što to tek mogu početi da radim na proleće, mislim mogu i sada ali finansije :( a i kraj je leta pa nije zanimljivo više.

Mada mnogo veći problem je šta će se baškariti u toj vodi. Ribe vodeno bilje ili moja malenkost i neke druge persone. Tu nastaje ona večita hamletovska dilema "piti il' nepiti". Odlučiti između cveta lotosa koji mirno stoji na površini vode ili kakve fine curice(komšinice) u kupaćem. :) teško bolan to su Isusove muke :))

Svakako ako neko ima predlog, informaciju za nabavku opreme ili nešto slično bio bih mu zahvalan da mi javi. Trenutno najpotrebnije mi je pvc folija za bazene(kakva je i koliko kosta nemam pojma) i gomila morskog i rečnog kamenja.

Igra

2006-08-20T14:40:00.000+02:00

Započinjem ovu igru
igru sa srećom, igru sa tugom
hodajući po vatri, nestajući u ledu
Igru lova... sa svojim zmajem.
Igru koja će trajati, traje i trajala je.
Igru koju ću izgubiti, gubim i izgubio sam je.

Jer to sam ja,
dete koje se igra,
lovac koji lovi,
borac koji se bori,
sanjar koji sanja,
san koji traje,
večnost koja ne prestaje.

Sve što sam ja,
želim da pretvorim u jednu kap
da kane na tvoj dlan
da na čas bljesne u tvome oku
da se razlije po tvojoj ruci
da nestane u porama tvoje kože
da bude deo tebe

jer na kraju... ti si ona kojoj pripadam.

Zlatibor 2006

2006-08-17T13:59:00.000+02:00

Za one koji ne znaju bio sam tamo 5 dana, vratio se juče.
Išao sam sam, ali je bilo baš onako kako treba napunio sam baterije, odmorio mozak a umorio sve ostalo ;)
Mada nisam ispunio obećanje da ću spavati tri dana uzastopce kad dođem :))

Od bitnijih stvari, umalo da se oženim, ito jednom devojkom odatle :)) ali nisam...

Duhovno se obrazovao, jer... bio između ostalog tu i neki mini sajam knjiga pa se dosta toga moglo naći i upola cene. Uveo pravilo da uzimam svaki dan po jednu knjigu, jer trebalo mi je nešto za čitanje a pošto dnevnu štampu baš i ne podnosim, posebno ne na odmoru... to je bilo dobro rešenje.

Uglavnom dosta likova je mislilo da sam ja tamo neki student ;) izgleda da sam ostavljao kriv utisak.
i za kraj evo par slički.

Vratio sam se....

2006-08-17T09:58:00.000+02:00

Samo da se sakupim, sastavim, sredim utiske, prišrafim... Paidemo dalje :)

A sad malo ja ;)

2006-08-10T21:11:00.000+02:00

Otišao sam...
...Vraćam se uskoro, budite dobri, fini, uživajte u životu, lepim trenucima ... itd. itd.

Kad se vrnem okačiću koju fotku. :)

post sx232

2006-08-09T22:40:00.000+02:00

Da glup naslov ali... Ma obećani post koji sam hteo napisati će još malo pričekati, sad bi da napišem nešto manje tužno, dosadno, sarkastišno. Neznam šta... nekako ovde imam inspiracije da pišem samo kad mi je bed, kad sam nervozan ili nešto slično, ok meni dobro po pravilu se posle toga osećam dosta bolje. Sad problem je što čitaoci stiču utisak da sam ja uvek takav il' da imam gomilu problema itd. itd. ... ma kakvi :)

Zanimljivo je kako smo u stanju da donesemo pogrešne zaključke o nekom za relativno kratko vreme...
... danas me jedna net poznanica tako lepo iznenadi :)
"odraz u ogledalu" :))

Kad me više ne bude da ti pjevam...

2006-08-08T09:50:00.000+02:00

Hteo sam danas da napišem post o jednoj zanimljivoj osobini, tj. moje viđenje iste... ali jbga :(
danas nisam pisac... sutra, možda.

Moje raspoloženje kao i život se menja vrtoglavom brzinom od extremno lošeg do extremno dobrog :)
ipak putujem negde...
doduše to će biti samo produženi vikend ali bitno je da se na trenutak nestane odavde ;)

disappear from here on the moment,
and spring up somewhere else.

Burning brain

2006-08-03T17:19:00.000+02:00

... Baš tako, još mi nije stigla uplata ... sutra sam i dalje ovde ... bah. Jutros mi je bilo bed sada sam ok... bar kako-tako.

Danas sam spoznao još jednu svoju manu, ma kakvu manu... manetinu.

Bio sam ljut, bio sam nervozan, delovao sam okej, mrzeo sam sve oko sebe. Zašto ne mogu k'o svi normalni ljudi da tu svoju nervozu pokažem, iskalim na nečem, napijem se, uvredim nekog ... Jednostavno delujem ok, a mrzim. A ja mrzim da mrzim, volim da volim. Brine me samo to zadržavanje te nervoze u sebi.
Kad-tad će to izaći na površinu, slomiće se na nekom nedužnom... ne volim nedužne osobe da stradaju, ne od strane mene.

Volim trenutke kad ...

2006-07-28T15:51:00.000+02:00

... Šetamo bosi po plaži, dok nas talasi zapljuskuju.

... Doručkujemo u krevetu i razgovaramo o nekim neobaveznim temama.

... Uđem u sobu i zateknem te kako odmaraš, sa uživanjem posmatrajući tvoju raskošnu lepotu.

... Plešemo opijeni muzikom.

... Smo zagrljeni, dok kapljice vode padaju po nama.

... Me masiraš.

... Te masiram.

... Se vozimo dok nam vetar prolazi kroz kosu.

... odvojimo vremena samo za nas.

... Sedimo u nekom kafiću, i polako razgovaramo o nekim svakodnevnim stvarima.

... Radimo zajedno.

... Šetamo u parku, prirodi ... okruženi zelenilom.

... Vodimo ljubav, u vodi ...

... Posmatramo zalazak sunca, i jednostavno uživamo.

... Smo tim, bilo da igramo odbojku na pesku ili nešto drugo.

... Te posmatram kako spavaš.

... Se smejemo ...

Za neke stvari zaista vredi živeti (neki trenuci su vredni toga).

-----------------------------------------------------------------------

Jednog dana će na ovaj fazon izaći neka reklama, za coca-colu npr. samo na svaku sliku ubaciti flašu ili neki drugi predmet na kojem je znak coca-cole i eto.
... možda.

Post o ničem(u)

2006-07-26T21:19:00.000+02:00

Pa da, ovo će biti neki bezvezni post o nečem tako bezveznom što se zove ništa, Jer baš neželim da pišem o tome kako je napolju još uvek nesnosna vrućina, kako sam ja više mokar nego suv, od znoja naravno. Kako me nerviraju ovi uređaji, isključim sve zamračim roletne, za sat vremena se stvori tako prijatan ambijent, onda uključim komp, pustim mjuzu i očas posla se počnem kuvati, još imam jebeni laptop koji se greje k'o ugašena šibica ;) šta bi da imam desktop sa crt monitorom, pisao ovo...? Neverujem.
Da pišem o tome kako jedva čekam da odem malo na power off, ni to nema smisla to je opšte poznato stanje, da pričam o tome kako nemam apetita, a inače sam poznat da jedem kad god mi je dosadno. Da pišem o tome kako sam jutros do 2:30 radio, ma ne.
Neću čak ni da pišem o debilskom snu koji sam sanjao a koji apsolutno nema nikakvog smisla, a dosta je realan, i još sam u tom glupavom snu oprostio jednoj osobi sve posle samo par neznamnijakakvihreči.
Stvarno sad kad sve to izbacimo čemu da pišem, kad je to sve što mi čini današnji dan.

Nevezano za ovo gore, neverovatno je kako može da prija razgovor sa nekim osobama sličnog intelekta i mentalnog sklopa, pa makar to bilo i preko interneta. Koliko takvi razgovori mogu da vrate čoveku pozitivne energije i vere u ljude.

Polako se vraćam na stare dobre melodije.

Trenutno je to: Stevie Wonder - I just called to say i love you

Hvala ti!

2006-07-23T15:42:00.000+02:00

Hvala ti sto mi ulepšavaš ovaj dan pun iščekivanja.
Hvala što provodiš vreme sa mnom.
Hvala ti što slušaš moje beskrajne besede, koje su samo naglas izgovorene želje suviše daleke od realnosti.
Hvala što mi daješ podršku, za ovo što radim, za odluku koju donosim.
Hvala, jer ova odluka je za mene teška, teška jer sam na raskrsnici puteva, ili da nastavim dalje ovim, koji nije loš ali me nevodi nigde, ili da krenem nekim novim da menjam sve, sredinu, društvo, način života ... Sa verom u sebe i bolje sutra.
Hvala ti što postojiš.

Divlji badem

2006-07-21T02:05:00.000+02:00

... Samo to ... Đorđe Balašević - divlji badem ... I ništa ...

Socijalno letovanje

2006-07-15T23:42:00.000+02:00

Primetim ovog leta kod mene u mestu velik broj novih faca, prvenstvano devojaka. Konstatujem to sa jednim drugarom i malo razmišljam šta je uzrok tome. Po mojoj teoriji imamo sledeću situaciju, neka osoba bi želela da ode negde na letovanje, ali zbog finansijske situacije nije u mogućnosti da to priušti sebi. Ali je situacija takva da svi u društvu pričaju o letovanju, neki i idu, a ostati u gradu preko leta nigde ne otići to je baš bedak. Zato mnogi pribegavaju alternativnoj varijanti da idu kod rodbine na selo ili slično.
Time ubijaju dve muve, malo se odmore, a sa druge strane mogu da kažu da su ipak negde bili preko leta.

kako bilo, nadam seda će ovaj "social trend" potrajati. jer ovoliko privlačnih plafushica odavno nisam video ovde.

Let you go

2006-07-14T12:59:00.000+02:00

Kažu petak-dan za metak
Dobar frajer danas redak
Mene često hvata bedak.

Slušam jednu lepu mjuzu
Onda gledam tvoju guzu
Za kintu me cure redovno muzu.

Noćas neću kući sam
'oću tebi nešto da dam
Kako ti prići, zaista neznam.

Misli o tebi moj blesavi um
Bi'te ja rado a bi i kum
Al' u tvom životu samo sam šum.

Hteo bih da te pitam
Neželim da skitam
Nepismen, da u očima čitam.

U prolazu te pipam
Za guzu te štipam
Posle od sreće ja đipam.

................................................................................

Mogao bih ovako do sutra, tako ti je to
kad mi je dosadno - a imam obaveza preko glave,
smoren – a dobro raspoložen,
željan nečeg – a bežim od toga
Nemam inspiracije za pisanje – a ona je svuda oko mene

................................................................................

Posmatram oblake, voleo bih da sam sada tamo na jednom od njih, da posmatram svet odande i da samo razmišljam, a i bolji je vidik, bar bi video šta propuštam u životu.

................................................................................

Nekad jednostavno gledamo kako život prolazi oko nas a mi nismo u mogućnosti da ga pratimo, stojimo u mestu i samo posmatramo kako teče.

................................................................................

ATB - Let U Go

" ...
Every cloud in the sky
Every place that I hide
Tell me that I
I was wrong to let you go.
..."

Karta je pala

2006-07-10T12:48:00.000+02:00

Dobio si ovu partiju živote,
aj' deli ponovo ali uzmi nov neotpakovan špil,
imam osećaj da varaš.

pfuj... baš sam nešto u nekako nikakvom fazonu.
Mogu li da se isključim na neko vreme.

Smor situacija

2006-07-09T01:31:00.000+02:00

Upravo sam se vratio sa svadbe jednog druga, ustvari sa trenutnom ženom je već duže vreme veren danas su to samo ozvaničili, ali nebitno to.
Bitna je sledeća priča.
Kuma mladina, sve se vrti oko nje. Situacija sledeća, mladina kuma Lj. (prvo slovo imena) se loži na mladoženjinog kuma, inače mog best frenda, on totalno nezainteresovan pred njom a ovako jeste. Ja takođe zainteresovan za nju, jer: '83 god. Iz Novog Sada je dosta lepa, savršeno građena, savršeno tj. Moj tip devojke potpuno, za ovo vreme što sam saznao, ne mnogo nije pričljiva o sebi, ali dovoljno da kažem da je ok devojka za koju se ni u jednom trenutku bunio da bude my girl ;) najveći problem je trenutno kako se domoći njenog broja, mislim dešavalo joj se da "zaboravi" fon na stolu itd. Ali je uvek neko bio u blizini da sabotira pokušaj, jer jelte svi se trude da je spoje sa mojim frendom, ona itekako primetila da sam zainteresovan za nju, ali neuzvraća interesovanje, mada u jednom trenutku je pogledala u mene i pogledi su nam se susreli, gledali smo se tako par duugih trenutaka, dok ONA nije sklonila pogled :) 1:0 za mene, ali nisam bio u mogućnosti ni na kratko da ostanem sam sa njom uvek se neko znao nakačiti, e sad sutra ću verovatno nešto konkretnije pokušati ali ostaje problem frenda, ma ko ga jebe kad je smotan, takođe i problem kako bar na kratko ostati nasamo sa njom. Jer znajući njega ništa neće uraditi, možda nešto na kratko u kolima, a devojka zaista vredi mnoogo više u svim mogućim smislima.

U potpisu:
Isforsiran tip željan dobre ribe :)

Pancevo through my eyes

2006-07-06T12:30:00.000+02:00

Juče sam bio u Pančevu, malo da upoznam grad malo više zato da upoznam jedu osobu, ona mi je bila vodič kroz Pančevo.
Prvo da opišem pojedinosti toga dana.
Ujutro sam se zaputio za Zrenjanin, inače živim u široj okolini Zrenjanina, četrdesetak km udaljenosti, da u banci podignem zadnju ratu od trenutnog posla koji radim, prethodnih dana sam se sa njom dogovorio da se nađemo, upoznamo uživo, malo proćaskamo, prošetamo po gradu i tako. Tako je i bilo, moram da napomenem da me je ceo dan pratila dobra sreća i dobar feeling.
U pančevo sam stigao oko podne, poslao sam joj poruku da sam stigao, posle par minuta smo se našli, prvi utisak je bio pozitivan, bar sa moje strane. Toliko pozitivan, da sam potpuno smetnuo sa uma da pitam na stanici kad imam bus za nazad, što nam je kasnije izazvalo manjih neprijatnosti. Krenuli smo u šetnju gradom ona mi je redom pokazivala i objašnjavala, bilo je i smešnih situacija, koje sam ja (zlo)upotrebljavao za začikivanje nje, npr. Jedna od prvih obejata koje mi je spomenula bio je tvorza !?? I tako ... malo smo predahnuli u bašti kulturnog centra, popili po piće, tj. Ona je ispunila obećanje. Nastavili smo dalje prema Tamišu i restoranu "Šaran" tu mi je zaista leg'o hladan ness. Razgovor smo nastavili u prijatnoj atmosferi restorana. Posle toga smo se zaputili ka njenom stanu, da nazove stanicu da pita za bus, kao i da upoznam njene ljubimce psa i mačku, pas mi se obradovao kao da se znamo sto godina, a mačak verovatno ljut što sam mu preoteo pažnju gazdarice povuk'o se u ćošak i nije hteo ni da me pogleda. Posle toga smo se njenim autom još malo vozali po gradu i na kraju zaputili ka stanici, čak je i bus imao razumevanja za mene pa je kasnio par minuta ;)
Tu smo se rastali sa željama da se vidimo ponovo, tako da za par meseci eto mene ponovo u Pančevo.
Ukupan rezime svega: Dan mi je protekao brzo, fino sam se proveo i svakako ću ga upamtiti.
Što se tiče nje tj. mog domaćina, utisak je da je to zaista fantastična devojka koju zaista vredi upoznati, mada mi je pre našeg susreta delovala pričljivija, ali u svakom slučaju je jako prijatna osoba.

U poseti rodbini

2006-07-03T16:23:00.000+02:00

Kako bilo? Bilo dobro, mnogo bolje od očekivanog :)

Petak pre podne, zaputim se poslom za Zrenjanin, da razmenim neke zelembaće što sam dobio od strica iz preko bare.
Obavim to, muvam se po gradu, smestim se u jednu baštu, naručim piće.
I dok sam polako kretao ka prijatnoj hladovini bašte kafića znao sam da sam pogrešio destinaciju, piće služe dva konobara, devojaka u okolini prijatnih za oko tek za prste jedne ruke. Rekoh ajde ok popijem to pa idem dalje. Razmišljam gde dalje da idem malko da ubijem dan dok sam tu, vreme prijatno delimično oblačno ma simpa totales. Setim se da nisam dugo bio do ujaka u Ečki (naselje 5-6 km od grada), odlučim se put pod noge pa na autobusku, uzmem karte za prvi bus koji je išao tamo(relacija Zr-Bg) nisam se dugo načekao, krenuo sam. Situacija sledeća, tu sam preko dana zadnji put bio pre par godina, a u zadnjih 1-2 meseca par puta sam navraćao sa društvom uveče, upoznali par cica itd. Itd.
Ok nije mi trebalo baš mnogo da nađem ujakovu kuću ... bio kod njih sedeo pričali ipak sa bratom i sestrama se nisam video par godina :( kad sam neopisiv kreten i lenština koja samo misli na sebe, a u duši ipak nisam takav).
Za povratak sam imao bus u 7PM (7 popodne, ne nešto drugo našta asocira pm), negde oko 6 dođe jedna sestrina drugarica, onako ok izgleda, visoka, vitka (moj tip baš). Tu malo čavrljamo ispijamo kafu, ja iz nekog razloga van svakog fazona ono totalno mlako ali ok preživeh, oko 7 kad je trebalo da pođem sestra me ponudi da ostanem tu da prenoćim, pošto joj je drugarica još bila tu nisam se mnogo dvoumio, ostao sam. .... manje bitan deo ... Uveče izađem sa burazerom van, sestra pošto je u vezi ostane kući (ženska solidarnost, neidem u provod bez dečka...) zaista to sam od nje prvi put čuo, jer devojke koje poznajem jedva čekaju da im deblja polovina nije tu da mogu da skitaju. Aniway.
Izašli smo, upoznamo tu neke klinke, onako simpa devojke, čak šta više. Odemo do grada na klopu, malo se provozamo po gradu vratimo se nazad, ja ko za kurac i dalje van svakog fazona totalno van forme, k'o s' marsa da sam pao, čak toj jednoj devojci neuspem zapamtiti ni broj, drugoj se nesećam ni imena, agoniju prekide brat sa iznenadnom promenom plana koja je dovelado toga da se rastanemo od devojaka i završimo u nekoj lokalnoj kafančini sa <10 osoba proseka godina 50, a najgori od svih beše konobar urnisan totalno tip, iz razgovora sa veoma pričljivim osobljem dotičnog birca saznao sam da se đavo pojavio u obliku žene, da imam priliku da upoznam najpoštenije ljude na svetu itd. Itd. E natovci, natovci što gađašte onaj jadni narod po Bg-u i Ns-u pa ovde da ste zaputili koju čitav bi vam svet bio zahvalan samnom na čelu ;)
Ok ove grube konstatacije se odnose na ljude sa takvim mentalitetom, kji mrze sve što nisu oni, Srpski rečeno samoživci.
Ok nekako dočekam da dožemo kući, tu nas je već čekalo neko malo više ok društvo nastavimo razgovor do iza 3AM, sutradan sam neplanski otišao malo kasnije...

Usput od brata sam uspeo saznati broj od one cice od prethodne večeri, ali pošto mi je bila prazna baterija poslao sam joj poruku tek kad sam došao kući, ali jbga riba nije odgovorila, a baš je bila simpa čak slušamo i istu mjuzu što je na ovim prostorima teško naći svi su se navukli na narodnjake.

Rezime svega, dobro je ali moglo je i bolje, neke osobe su me pozitivno iznenadile, posebno se odnosi na jednu sestru, neke malo ne, nažalost nisam imao ništa pri sebi sa funkciom fotografisanja ubacio bih i koju sliku, sve u svemu eto mene tamo za mesec dana ponovo u gostima, ali ovaj put u boljoj formi. Valjda.

Kako preživeti ovu vrućinu!

2006-06-29T13:43:00.000+02:00

Pokušaj ponovo.

I pokušao sam ponovo ... 1, 2, 3 .... puta

Veoma primamljiv način za odbranu od vrućine.

Beach & bitch

2006-06-27T18:24:00.000+02:00

Toplo ... toplo ..... toplo .... podnošljivo ..... toplo ... ahh baš prijatno .... toplo .... vrelooo .... toplo ..... mmm ovde je extra, ups to je frižider.

Inače to su moja razmišljanja dok tražim podnošljivo mesto za preživljavanje po kući.

Mislim da bi mi ovde bilo prijatnije. Tebi?

Nedelja prepodne.

2006-06-25T13:03:00.000+02:00

Pijem kafu (ok popio sam je odavno), sok koji je ostao od sinoć, neke grickalice žvaćkam takođe ostatak od sinoćke, slušam Bonnie Tyler? Ok je muzika, baš mi leži ovom smorno-nervozno-melanholičnom raspoloženju.

A to smorno-nervozno-melanholično raspoloženje su izazvali niko drugi nego neke panda-vegetativno nastrojene osobe u mome društvu.

Sinoć oko 10 h pošaljem poruku jednom frendu

- Kad se vidimo I gde?

Odgovor: Neću večeras izlaziti umoran sam, bla bla bla (ok znam frka je nema kintu)

Smorna situacija: prethodno veče smo izašli ok se proveli upoznali par veoma zanimljivih devojaka, ja nisam imao ni pišljive pare u džepu, nije se ni primetilo. Juče se situacija po tom pitanju popravila to zna I on, ali eto. Ok nikog više nemolim da izađemo.

Alternativna varijanta; Burazer I jedan drug iz Novog Sada, Ok društvo, samo potpuno različita interesovanja.

Oni: Pivo.

Ja sem toga, sve ostalo … u principu u potrazi sam za devojkom ali baš devojkom u pravom smislu te reči.

Ok izađemo nekim čudom sve bašte po kafićima su zauzete, neverovatno da ovde ima toliko ljudi ali ok pojavi se alternativa “pivnica” a mislim šta drugo, više bi ovo ostalo trebalo da je alternativa ali ajde.

Ok sedimo tu pijuckamo tu predivnu tečnost, pričamo jer je muzika tiha(nema je) čak nema mnogo ni mase oko nas.

Sedim u položaju da mogu da vidim masu kako prolazi ka diskoteci, nekoj klinki? Puca štikla saginje se gleda šta ju je snašlo, izuva se nastavlja dalje, eh blago njima u njihovom blaženom stanju, pevaju neku pesmu, mislim da je poznata ali zbog nejednakog ritma koji svaka od njih daje nisam siguran da li je to uopšte pesma.

Vreme je da pođemo I mi, I tada dolazi ono “aj vidimo se sutra odoh ja spavati”? Subota 00:38 zar je nekom tada do spavanja? Verovatno, meni sigurno ne.

Nastavim dalje sa burazerom, ubeđujem ga da odemo na još jedno piće, on odbija!!!!!!!!!

To mu se jaaaako retko dešava. On nastavi “walk to sweet home” ja uđem unutra malo se promuvam bacim koji zavodljivi?(haha da pogledom mogu ubiti tad bi nastao masakr, kakve sam volje bio) pogled ka par devojaka u separeu. Otišao sam kući.

Vezano za petak veče, neverovatno koliko sam u zadnje vreme postao superiorniji u odnosu na druge tipove u drušvu, kad je upitanju komunikacija sa suprotnim polom I uopšte startovanju dotičnih.

Za dušu, sanjao sam noćas jedan san, savršen san, o savršenoj devojci I savršenom trenutku.

Nikad mi snovi nisu bili savršeni, kad je ona u njima, nešto se ipak menja.

Poželeo sam da taj san traje večno, ili bolje da postane stvarnost.

Probudio sam se u 5:30 AM posle toga nisam mogao više zaspati …

Pesma koja trenutno najbolje opisuje moje raspoloženje Bonnie Tyler - Total Eclipse Of The Heart

Efekat mase

2006-06-22T22:06:00.000+02:00

Pre nekog vremena sam se našao u sledećoj situaciji, prolazi ulicom par tipova i u susret im ide neka riba, ok izgleda. I u trenutku kad je prošla pored njih jedan od tipova počinje dobacivati ono u fazonu “de si mala”, “jesi dobra”, “daj mi broj fona” … takođe i ostali se priključuju dobacivanjima.

Posle par dana nalećem na istog tog tipa, ide ulicom pored njega prolazi neka devojka javlja mu se, on manji od makovog zrna odgovara joj sve nešto stisnuto kroz zube.

Inače u društvu imam jednog sličnog tipa i zna često da mi ide na živac sa tim ponašanjem.

Jednostavno ako si šmeker budi to uvek a ne samo okružen svojima.

Basna o magarcu.

2006-06-18T13:46:00.000+02:00

Na jednoj livadi bio jedan magarac, sa leve strane dotičnog bio jedan plast sena, sa druge drugi plast. Oba su ga privlačila svojim primamljivim izgledom. Mago je stajao između i gledao levo-desno, malo u jedan plast malo u drugi, voda mu je curila na usta, ali nije mogao da se odluči kojem plastu da priđe.

U jednom trenutku je u daljini sa druge strane ograde primetio još jedan plast sena, kako mu se činilo još lepši i svežiji od ova dva pored njega.

Tako je mago umreo od gladi gledajući i žudeći za onim plastom preko žice.

Objašnjenje:

U ovoj priči plast sena predstavlja devojku, pogodite koga predstavlja magarac ;)

Dobro jutro svete!

2006-06-15T10:51:00.000+02:00

Još krmeljav pošto sam upravo ustao, ispijam polako kaficu, surfam netom, čitam poštu, u winampu mi se već 15stak minuta vrti jedna te ista pesma, odavno to nisam radio ;)

Pošto nemam inspiracije ja bilo šta iole pametno i smisleno to će biti to.

nedeljno jutro

2006-06-11T11:53:00.000+02:00

Započinjem sa pesmom Marc Anthony - I need to Know
jako mi prija ritam, da dosta čudno za mene jer nedeljom obično slušam nešto lagano, nezavisno od raspoloženja.

Girl you gotta let me know
Which way to go
cause I need to know
I need to know
Tell me baby girl
cause I need to know
I need to know
I need to know

novi potpis.

2006-06-10T14:30:00.000+02:00

Ja nisam tu da budem sa tobom,
nepostojim zato da bih s'tobom bio čitav život,
ja sam samo tu da ti ulepšam ovaj sumoran dan,
postojim samo zato da ti izvučem osmeh sa lica.

Novi blogovi

2006-06-08T16:31:00.000+02:00

Evo koristim ovo bljaksoidno-hladno-tmurno-smarajućeumarajuće vreme da listam stare(znane) blogove, usput i da tražim nove zanimljive, i iako me bole oči od buljenja u ekran nastavljam dalje jer na drugoj strani nevidim nikakvu bolju alternativu od ovoga.

Da li ja to postajem lenj i razmažen ili mi se čini?

2006-06-08T12:31:00.000+02:00

Pričca prva.

Pre par dana krenem na net da se konektujem kad ono jok ćcorak, brat se nakačio pa se neskida. Ok u takvim situacijama sam ranije išao kod njega i finim i smirenim glasom mu kažem -PREKINI.

Sada sam ga cimao fonom dok nije sjašio sa neta.

Da li ja to postajem lenj i razmažen ili mi se čini?

Priča druga.

Noćas negde u zoru, probudim se, usta suva, umirem od žeđi. Premišljam se par duuuuugih trenutaka, ustajem odem u kuhinju popijem čašu vode naspem drugu i odnesem u sobu da imam za kasnije da pijuckam.

Da li ja to postajem lenj i razmažen ili mi se čini?

krenimo.

2006-06-07T18:36:00.000+02:00

Evo zbog jedne nepoznate devojčice da i ovde otvorim blog.

Zivele budale :)